skip to main |
skip to sidebar
Stanari Big Brothera u HrvatskojDevojke:
Muskarci:
Kragujevac -- Predstavnici sindikata Zastave najavili da će od ponedeljka radikalizovati proteste, nakon što im Vlada nije ispunila zahteve.
Predsednik regionalnog sindikata metalaca Milan Ćurčić kaže da će oko 3.500 radnika u ponedeljak protestovati u Beogradu, kao i da će im se pridružiti 1.000 metalaca iz beogradskih preduzeća. On smatra da je neshvatljivo da niko od ministara nije želeo da razgovara sa delegacijom iz Kragujevca, već su im samo pomoćnici ministara posle deset sati čekanja saopštili odluku o ukidanju ZZO.
"Insistirali smo da premijer Koštunica dođe na sastanak i da nam on lično saopšti u oči. Tražili smo jednu ljudsku reč, socijalni dijalog, koji ne postoji u ovoj zemlji. Nećemo odustati od protesta koji smo najavili za 27. u Beogradu i početak štrajka glađu. Tqj datum je rok do kada ljudi moraju da se izjasne za ove otpremnine, za sve one koji se kolebaju možda je u ovom trenutku i bolje da uzmu novac, ali nikoga na savetujemo ni za jednu ni za drugu opciju", kaže Ćurčić za B92.
Podsetimo, "Zastava - zapošljavanje i obrazovanje" je formirano 2001. godine od radnika kragujevačke kompanije Zastava koji su proglašeni za tehnološki višak.
Na evidenciji se trenutno nalazi 4.412 radnika. Rok trajanja društva bio je 31. avgust 2005. godine, ali je odlukom Vlade taj rok je dva puta produžavan na po jednu godinu.
Ove godine Vlada je odlučila da prestane sa finansiranjem te specifične firme.
Priština -- Predstavnik EU Volfgang Išinger danas drugi dan boravi u poseti Prištini, gde odvojeno razgovara sa članovima prištinskog tima
Cilj posete predstavnika Unije u pregovaračkoj trojci Kosovu je u funkciji priprema za sastanak 30. avgusta u Beču. Išinger je sinoć održao posebne susrete sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom i premijerom Agimom Čekuom, ali se nakon ovih sastanaka ni Išinger ni njegovi sagovornici nisu se obratili novinarima.
Iz vladinih izvora moglo se saznati da je Išinger u susretu sa Čekuom izneo detaljan plan narednog sastanka u Beču, zakazanom za 30. avgust, kao i o narednoj fazi pregovora o statusu Kosova, koja ne isključuje direktan susret dve strane.
Takođe, izvori su izneli da je Išinger još jednom ponovio stav međunarodne posredničke grupe po kojem grupa neće tokom pregovora predlagati nikakvo rešenje, već očekuje da to učine Priština i Beograd.
Inače, u saopštenju za štampu iz vlade, kaže se da je Čeku tokom sastanka kazao da produženje pregovora treba iskoristiti na pozitivan i konstruktivan način i da se treba usredsrediti na to kako izgraditi dobrosusedske odnose između Kosova i Srbije.
Išinger će se danas u Prištini sastati s predsednikom Skupštine Koljom Berišom i liderom opozicije Hašimom Tačijem.
Pored potpune medijske blokade koja je pratila jučerašnje razgovore, zanimljivost predstavlja i činjenica da Išinger sa članovima kosovskog pregovaračkog tima razgovara u odvojenim susretima, što se nije desilo od početka pregovora prošle godine u februaru kada su u pitanju međunarodni posrednici.
Dragaš -- Prosvetari u Gori na Kosovu neće više moći da rade po programu iz Srbije, najavio kosovski ministar za obrazovanje Agim Veliu.
Veliu je juče u Dragašu pozvao prosvetne radnike iz Gore da poštuju zakon i obavestio direktore škola o odluci ministarstva da se više neće tolerisati paralelizam u tamošnjim školama. Predsednik SO Dragaš Halim Šemsedini je rekao da se dosadašnje stanje tolerisalo da se ne bi podizale tenzije.
"Tolerisali smo nastavnike koji su radili bez ugovora, ali su oni to zloupotrebili sa željom da u Srbiji dokažu kako ovde nema tolerancije što nije istina", rekao je Šemsedini, kao i da u opštini Dragaš "vladaju skladni međunacionalni odnosi".
Ministar zdravlja Sadik Idrizi takoše je rekao da je "došao kraj političkim manipulacijama iz Srbije preko obrazovanja učenika u Gori."
"Ovo stanje je stiglo i na pregovore u Beču. Ja sam uspeo da objasnim realno stanje na terenu iako je bilo protivljenja od strane srpske delegacije. Dosta smo tolerisali, nadali smo se da će proći paket Martija Ahtisarija. To se, međutim nije desilo, onda se moramo okrenuti zakonu", rekao je Idrizi.
Predsednik Građanske inicijative Gore Murselj Halili se nije složio sa ministrima i zatražio otvaranje fakulteta na južnoslovenskim jezicima.
"Naša deca koja završe preduniverzitetsko obrazovanje mogu samo da čuvaju goveda pošto ne mogu da se školuju na Kosovu, a ta svedočanstva nigde nisu priznata u regionu", kazao je Halili.
U više osnovnih škola i Gori, kao i srednjoj školi u Dragašu, oko 1.200 učenika pohađa nastavu po planu i programu iz Srbije, dok oko 160 prosvetnih i pomoćnih radnika platu prima od Ministarstva za obrazovanje iz Beograda.
Bujanovac -- Država mora da poboljša rad na području Preševa, Bujanovca i Medveđe, smatra Nenad Đurđević.
Novi direktor Službe Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Nenad Đurđević kaže da su neophodna veća ulaganja države u ove tri opštine. On je najavio da će država za narednu godinu morati da planira veći budžet za jug Srbije, ali nije precizirao o kom iznosu se radi.
Đurđević kaže da je prošle godine za ove tri opštine iz bužeta izdvojeno 780 miliona dinara.
Iako su vladini fukcioneri za ovu godinu najavljivali za 50 odsto veći budžet, došlo je do obrnute situacije, da je on smanjen za polovinu u odnosu na 2006. godinu, rekao je Đurđević.
Direktor Službe Koordinacionog tela tvrdi da je boraveći u Preševu, Bujanovcu i Medveđi stekao utisak da svi koji žive na ovom prostoru žele da sarađuju sa državnim organima.
Đurđević koji je u julu postavljen za direktora Službe Koordinacionog tela najavio je da će više boraviti na ovom području nego u Beogradu.
Beograd -- Povodom sto dana vlade, sledeće nedelje će izveštaje o radu podneti premijer Vojislav Koštunica i vicepremijer Božidar Đelić.
Nakon njih u Vladi Srbije će od 30. avgusta do 14. septembra, na konferencijama za novinare, sva ministarstva predstaviti svoje rezultate ostvarene u prvih sto dana. Ove konferencije za novinare će, ujedno, biti i prvo zvanično obraćanje medijima premijera Vojislava Koštunice od kada je vlada formirana.
Gordana Logar iz agencije Strateški marketing kaže za B92 da to što se premijer i pojedini ministri nisu pojavljivali u javnosti, kao i podeljenost unutar vlade po pitanjima saradnje sa NATO i EU, zatim ponašanje ministra za infrastrukturu Velimira Ilića u aferi o koncesiji za autoput Horgoš-Požega - umnogome su oštetili imidž Vlade i umanjili poverenje građana Srbije u institucije.
"Posle sto dana vlade, ništa se ne menja. Imate samo 15-16 odsto građana koji imaju poverenje u vladu i daju joj pozitivne ocene. Ono što je upadljivo jeste da se nizak procenat poverenja ne menja više od tri godine unazad, od formiranja prethodne vlade u martu 2004. godine", kaže Logarova.
Ovakvo ponašanje premijera i ministara u vladi, za posledicu, između ostalog ima i to da građani niti znaju ko vodi pojedina ministarstva, niti kako neki ministri izgledaju.
"Ljudi misle da je Jelašić ministar finansija, pa onda i Đelić, Lončar je ministar 'za neku upravu'. Nikad nisu čuli za Aleksandru Smiljanić, za neka imena misle da je reč o glumcima", kaže ona.
Srđan Đurić, savetnik za medije srpskog premijera, ni posle tri dana odlaganja nije za B92 odgovorio, između ostalog, i na pitanje zašto se Koštunica do sada nijednom nije obratio javnosti, i zašto su učestali sastanci premijera sa predstavnicima i privrednicima Ruske federacije.
Ljubljana -- Slovenija želi da se Uniji što pre priključe države od Hrvatske do Makedonije, kaže slovenački ministar Dimitrij Rupel.
Šef diplomatije Slovenije, koja će predsedavati EU u prvoj polovini iduće godine je, na jučerašnjem susretu sa novinarima u Ljubljani, izjavio da bi trebalo donekle osvežiti dogovor članica EU, postignut u Solunu 2003. godine, dodavši da je solunska agenda nije dovoljno atraktivna i podsticajna, kao i da nudi premalo motivacijske snage.
Zbog toga Rupel smatra da je treba dopuniti, tako da se ubrza priključivanje država Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju, ali i da "osvežavanje solunskog dogovora ne zavisi samo od Slovenije, već od cele EU".
Jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU će biti upravo obnavljanje razgovora o širenju EU na Zapadni Balkan, odnosno podsticanje pomenutih država da se što pre priključe EU, kao i da se u EU obezbede sredstva i mogućnosti da procesi širenja počnu što pre.
Rupel je rekao i da se bez evropske perspektive ne može zamisliti stabilizacija Zapadnog Balkana, dodavši da posebno napeta situacija između Kosova i Srbije podstiče da se još jednom otvore pitanja evropske perspektive za balkansku regiju.
"Želimo da Hrvatsku slede, ne samo Makedonija, nego i Srbija, Crna Gora i BiH", rekao je Rupel i dodao da će upravo to biti glavna tema na predstojećoj međunarodnoj konferenciji "Strateški forum Bled", koja se ove godine održava pod naslovom "EU 2020: Udružena i jednistvena".
Forumu će prisustvovati više od 400 učesnika iz 50 država i šest međunarodnih organizacija, predsednici i potpredsednici vlada, ministri spoljnih poslova, posebni izaslanik UN za Kosovo.
Srbiju će na forumu predstavljati ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, dok će svečanom otvaranju neformalno prisustvovati i kosovski premijer Agim Čeku, koga nema na zvaničnom spisku učesnika Bledskog foruma.
